Ruski oficir priznao da je oborio azerbejdžanski avion, navodi se u procurjelom snimku

AUTOR:M.J. GDNUS

Osoba koja se predstavlja kao ruski oficir kazala je da je u decembru prošle godine dobila naređenje da otvori vatru na vazdušni cilj, za koji se ispostavilo da je bio azerbejdžanski putnički avion, objavio je 1. jula azerbejdžanski medij Minval, pozivajući se na audio snimak i pisanu izjavu koju je primio.

Avion Embraer 190AR, kojim je upravljala kompanija Azerbaijan Airlines, srušio se u Kazahstanu 25. decembra 2024. nakon što je pogođen iznad Groznog, u Čečeniji. Poginulo je trideset osam ljudi.

Azerbejdžanske vlasti su za tragediju okrivile Rusiju, a istraga je pokazala da je ruski protivvazdušni sistem Pantsir-S1 greškom gađao avion, navodno usred ukrajinskog napada dronovima.

Minval je naveo da je dobio tri audio-snimka, anonimno pismo i objašnjenje koje potpisuje kapetan Dmitrij Paladičuk, kapetan posade protivvazdušne odbrane koji tvrdi da je prenio naređenje da se avion obori.

U navodnom objašnjenju, Paladičuk je rekao da nije imao pouzdanu vezu sa ruskom vojnom komandom osim putem mobilnog telefona. Potencijalna meta je, kako navodi, otkrivena u 8:11 ujutro po lokalnom vremenu, nakon čega je, prema njegovim riječima, dobio naređenje telefonom da uništi letjelicu, koja se zbog guste magle nije mogla vidjeti.

Kapetan tvrdi da je, nakon što je prvi projektil promašio, dao naređenje da se puca ponovo. U svojoj pisanoj izjavi Paladičuk nije direktno naveo da se radi o azerbejdžanskom avionu.

Minval je saopštio da ne može potvrditi autentičnost pisane izjave, ali da može potvrditi vjerodostojnost tri glasovne poruke koje takođe potvrđuju naređenje za obaranje aviona i kasnije pričinjenu štetu.

Nezavisni ruski mediji Agentstvo i The Insider su potvrdili identitet Paladičuka kao oficira protivvazdušne odbrane koji je služio u više jedinica, uključujući 14. armiju Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u Novosibirsku.

The Insider je takođe naveo da pismo djeluje autentično, ističući da je brzina mete, otkrivena u procurjelim materijalima, pokazivala da ruska komanda mora da je znala da meta nije dron.

Incident je izazvao otvoreni sukob između Azerbejdžana i Rusije, iako su dvije zemlje inače bliski politički i ekonomski partneri. Azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev optužio je Moskvu da prikriva dokaze i kritikovao ruskog predsjednika Vladimira Putina što nije javno priznao odgovornost.

Putin je izrazio saučešće zbog nesreće koja se dogodila u ruskom vazdušnom prostoru, ali nije preuzeo odgovornost Rusije.

Novi detalji ovog slučaja pojavljuju se u trenutku kada su odnosi između Rusije i Azerbejdžana ponovo pogoršani. Više od 50 azerbejdžanskih državljana uhapšeno je 27. juna u okviru istrage ubistva u Jekaterinburgu, a dvoje je preminulo u pritvoru.

Baku je njihovu smrt nazvao "etnički motivisanim" i "nezakonitim" postupkom, a azerbejdžanske vlasti su upale u kancelarije ruskog propagandnog medija Sputnjik u Bakuu i uhapsile navodne ruske špijune.